DruštvoKultura
Aktuelno

Danas slavimo Đurđevdan i drugi dan Vaskrsa

Pravoslavni vernici i SPC danas slave, Vaskršnji ponedeljak, prvi dan posle Hristovog ustajanja iz groba, a drugi dan Vaskrsa. Takođe, danas vernici slave Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru.

Drugi dan Vaskrsa

Vrlo je raširen i naziv “Bela nedelja”, jer spada u “trapave sedmice”, tokom kojih se ne poste ni sreda ni petak. Ova sedmica naziva se i Tomina nedelja, nazvana po apostolu Tomi.

Vaskrs se slavi tri dana, pa su u kalendaru Srpske pravoslavne crkve crvenim slovom obeleženi i Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak. Sva tri dana vernici se tradicionalno pozdravljaju sa “Hristos vaskrse” – “vaistinu vaskrse” i time nastavljaju da prenose radosnu vest o Hristovom vaskrsenju koju je mironosnicama na Hristovom grobu javio anđeo blagovesnik Gavrilo.

Običaji i tradicija

Na Vaskršnji ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, nastavlja se hrišćanska radost. To je zapravo jedna jedina stvar, koju pravi i iskreni vernici nikako ne bi smeli da zaborave da urade na ovaj dan. Dakle, da nastave da se vesele i tu radost podele sa najbližima. Prema narodnom verovanju, oni koji se ogluše o ovo jednostavno “pravilo” prkose Bogu i Hristosu i neće im ići u životu “kako treba”. To je vreme kada se okuplja rodbina i iz udaljenijih krajeva.

U mnogim mestima se organizuju litije, uključujući i manastir Hilandar. Tamo, rano izjutra, po završenoj službi u hramu, monasi izlaze iz manastirske porte, noseći crkvene predmete, na čelu sa ikonom Bogorodice Trojeručice.

Krećući se laganim hodom u povorci, poju svo vreme tropare Bogorodici i obilaze mesta: Krst cara Dušana, spomen mesto Bogorodici podignuto na mestu gde je uginula mazga koja je donela ikonu Bogorodice Trojeručice iz Jerusalima, kosturnicu gde se čuvaju kosti upokojenih monaha, a onda se vraćaju u manastir i ponovo ulaze u hram.

Što se tiče starih običaja, u nekim krajevima Vojvodine na današnji dan momci koji su za ženidbu u prepodnevnim satima u fijakerima obilaze devojke u selu koje su za udaju. Sa sobom obično vode i tamburaše ili sami sviraju poneki instrument, ali obavezan detalj je posuda sa vodom.

Kada dođu kod devojaka, polivaju ih vodom, odnosno, prema narodnom verovanju, spiraju grehe sa njih i spremaju da ih ožene.

Što više vode potroše, to je veća šansa da su baš tu devojku odabrali za buduću suprugu. Zbog ovog običaja vaskršnji ponedeljak zove se još i vodeni ponedeljak.

Proslavljamo i Đurđevdan

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju i Đurđevdan, praznik kojim se čuva uspomena na Svetog Đorđa.

Đurđevdan predstavlja jednu od najčešćih slava kod Srba i nosi brojne narodne običaje.

U narodu se uzima za granicu između zime i leta, vezuje se za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost i dobre useve.

Običaji na Đurđevdan

Jedan od najstarijih običaja uoči Đurđevdana je da domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću. To se zatim stavlja ispred kuće da prenoći.

Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca – “da budu zdrava kao dren”, devojke – “da se momci grabe oko njih”, stariji – “da budu zdravi”, domaćin – “da mu kuća bude dobro čuvana”.

Uoči Đurđevdana pletu se i venčići od đurđevskog cveća, đurđevka i mlečike i njime se kite kapije i ulazna vrata u kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu do sledećeg Đurđevdana. Kada se pletenje venaca završi, običaj je da se razvije kolo u tihoj večeri i po mesečini.

Običaj je i da se na Đurđevedan, rano pre zore, odlazi u prirodu na “đurđevdanski uranak”.

I veruje se da ako je vedro i lepo vreme da će godina da bude plodna, a ako na ovaj praznik bude padala kiša veruje se da će leto da bude sušno.

(Kurir) Foto: Printscreen/YouTube

Izvor
BN TV

Povezani članci

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Back to top button