Dok iz zida zgrade Gradske uprave u Banjaluci nesmetano raste trava, a fasada puca pred očima građana, postavlja se pitanje: ako gradska administracija ne može održavati ni sopstvenu zgradu, kako onda može upravljati čitavim gradom?
Zgrada koja bi trebalo da simbolizuje red, odgovornost i brigu za javni interes, danas izgleda kao spomenik zapuštenosti. Trava koja izbija iz zidova više nije rijetkost već svakodnevni prizor, a fasada se raspada sloj po sloj — spoljašnja slika koja, prema mišljenju mnogih građana, sve više odražava i unutrašnje stanje uprave.
„Ako su zidovi Gradske uprave puni pukotina, jasno je da su i temelji gradske politike duboko narušeni“, komentariše jedan ogorčeni stanovnik centra grada.
Pitanje održavanja gradske imovine već dugo je kamen spoticanja. Obećanja o modernizaciji, digitalizaciji i transparentnosti vlasti često ostaju mrtvo slovo na papiru dok se konkretni problemi, poput ovih gomilaju.
Ovaj simbolični, ali i stvarni primjer nebrige dodatno podriva povjerenje građana u aktuelnu vlast. U trenutku kada se grad suočava s nizom infrastrukturnih, komunalnih i socijalnih izazova, poruka koju šalje oronula zgrada Gradske uprave ne može biti jasnija: ako nema reda u kući iz koje se upravlja gradom, teško ga je očekivati i na ulicama Banjaluke.
