Od Dragočaja do očaja
Zakukala u Dragočaju baba
E moj Draško prava si baraba
Da li možeš živjeti od srama
Glasala je baka za te svakog puta
A sad baka samo pljuvačku guta
Kad to čuše Draškić Stanivučko
A upravo lignje on je ručko
Sedla Draškič odmah svoga ata
Da Dragočaj izvadi iz blata
Te poziva saradnike svoje
Što nam sudbinu sad kroje
E moj Draško puno ima rupa
Tamo niko danima se ne kupa
Milada spakovala je praška
Te ga ona pakuje na Draška
Jedva Draškić dođe do Tunjica
Sa ata spade mu guzica
Kaže baba, tu ostani, tu ti je i mjesto
Obiće tebe baka često
