Gladnih je mnogo i nažalost sve ih je više, kaže predsjednik Udruženja udruženja potrošača Doboj Snežana Šešlija u rubrici Bez uvijanja jutarnjeg programa BN TV, navodeći da političari ne mare na loš život građana.
Problem gladi, neimaštine, socijalne ugroženosti stanovništva Republike Srpske je veliki i mnogo veći od naših saznanja i od statistike.
„Taj problem ima dva lica. Jedno lice su građani, odnosno potrošači. Ja zaista ne mogu da razumem, zašto na bilo koji način ne kažemo da nam nije dobro, jer kad pogledate, nema tih debata, nema učešća građana da se građani požale zbog onog što nam se dešava?!
Jer sasvim je drugačije kad ja iz njihove perspektive govorim kako su gladni, jer oni to govore meni, a drugačije je kad vam neko lično objasni koliko je gladan.
To je situacija koju ne smijemo zanemariti. S druge strane reći ću da su donosioci odluka, od lokalnog nivoa, do Republike Srpske. Odluke koje se donose nisu adekvatne“, kaže Šešlija, zatim komentarišu tvrdnje pojedinih političara da nam je dobro u Srpskoj.
„Ja bih poželela svima koji nam kažu da nam je dobro da se vrate u naš sistem, odnosno da žive zajedno sa nama.“
Na pitanje da li Udruženje potrošača uspjeva da ostvari kontakt sa političarima na vlasti kako bi pomogli ugroženim i glasnim, Šešlija odgovara.
„Da, to njih ne interesuje, eto to je naša saradnja. Mi njih često zovemo, razgovaramo… Često razgovaramo, organizujemo javne konsulatacije, ižalimo se, i mi, i oni, kao razumiju probleme, onda izađu kroz vrata i zaborave“
Ostavljajući sve te gladne ljude za sobom.. kojih je mnogo, napominje.
„Mislim da niko ne zna taj procenat. U Doboju imamo evidenciju za 65 porodica, ne osoba, nego porodica. I to su osobe koje su mlađe od 65 godina. To su radno sposobni ljjudi koji nemaju posla. Neko je izgubio,
ili nije.“
Mnogi ljudi, prema riječima Šešlije se stide da kažu da su gladni… I da to razumje.
„Ja često pomenem svoju učiteljicu koja ima nekih 75/80 godina i koju sam srela kod kontejnera i mene i nju je bilo sramota.. Ja sam zaobišla skroz oko zgrade, ona se sakrila iza kontejnera.
Vi živite u jednom standardu u jednom vijeku koji je napredovao, tehnologija, telefoni, pamet, a na kraju imate nekoga ko nema da kupi parče hljeba i ko je 40 godina podučavao mlade generacije ide i traži parče hljeba u kontejneru.“
