U nastavku suđenja Branislavu Zeljkoviću i drugima u aferi „korona ugovori“, postupajući tužilac je tri sata ispitivala samo jednog svjedoka.
I to ni manje ni više nego desnu ruku Branislava Zeljkovića, koja je u vrijeme pandemije virusa korona, kao pomoćnik direktora za pravne poslove, imala uvid u sve ugovore. Pa i u one sporne koji su sklopljeni sa Prokontrolom i Trevel for Fanom.
Ugovor Instituta za javno zdravstvo RS sa Prokontrolom je bio težak oko 403 hiljade maraka sa PDV-om, a podrazumijevao je nabavku zaštitnih maski i odijela.
Ipak, ono što je Radmila Barašin, prvi saradnik Branislava Zeljkovića, potvrdila na sudu je da, iako nisu bili sigurni da li je naručena roba zaista medicinska i iako Prokontrol nije bio na spisku Agencije za lijekove na sajtu, tadašnji direktor Instituta dao zeleno svjetlo za sklapanje ugovora.
„Bio je sporan dobavljač, Prokontrol, odnosno roba. Nismo znali da je to stvarno medicinska roba ili nije. Nismo ga mogli naći u Agenciji za lijekove“, rekla je Barašin.
Iako je Radmila Barašin tvrdila da nije imala nikakve veze sa firmom Prokontrol, tužilaštvo je iznijelo novi dokaz u suđenju koji se odnosi na mejl koji su oni poslali upravo njoj po dogovoru, uz priloženu dokumentaciju.
Ono što je dodatno pomrsilo konce u ovom slučaju je pitanje pečata Instituta za javno zdravstvo.
Iako nije bilo formalno pravne odluke da faksimilom može da se služi bilo ko osim direktora, Radmila Barašin kao Zeljkovićeva desna ruka je vrlo često imala faksimil pod apsolutnom kontrolom, i kako je sama rekla, Zeljković joj je dao potpuno pravo na korišćenje faksimila, i to često.
„Faksimil je bio kod Zeljkovića u džepu, a ja sam ga, kad je kod mene, držala pod ključem. I na ugovoru i na dokumentu je faksimil Branislava Zeljkovića, i ja sam imala odobrenje za sve to. Nemam sjećanje da sam ja ikad stavljala faksimil. To je direktor radio.“, ispričala je Barašin.
Slična situacija je bila i prilikom potpisivanja ugovora sa agencijom Travel for Fan, koji je težak čak 2 miliona i 388 hiljada. Ugovoreni posao je podrazumijevao nabavku zaštitnih maski odijela i toplomjera i trebalo je to sve dopremiti iz Kine.
Radmila Barašin je, kako je navela, po nalogu Branislava Zeljkovića stavila faksimil na sve ugovore, a u ovom procesu je bila i predsjednik Komisije za provođenje postupka. Ipak, uskoro su se za sve zainteresovali SIPA i MUP.
„Saopštila sam direktoru da postoji sumnja da roba nije iz Kine. Ali on mi je rekao da nećemo stavljati privremenu mjeru dok se ne okonča postupak.“, rekla je Barašin.
Teško trosatno ispitivanje rezultovalo je određenim nepodudaranjima izjave Radmile Barašin tokom istrage i tokom suđenja. Branislavu Zeljkoviću, koji je kao kadar Ujedinjene Srpske, bio direktor Instituta za javno zdravstvo RS, sudi se zbog spornih javnih nabavki medicinske opreme za vrijeme trajanja pandemije virusa Korona.
Pored Zeljkovića, optužnica tereti i Slavka Bojića, Dragana Dubravca, Sašu Markovića i Sanija Crljića, koji su, zajedno za Zeljkovićem, kako se navodi, budžet Srpske oštetili za više od 1,3 miliona maraka.
