Ko je Republici Srpskoj politički, ali i ekonomski partner u ovom momentu, uglavnom određuju sankcije visokim zvaničnicima. Uslijed finansijske izolacije koja je proizvod iracionalne politike Milorada Dodika, predstavnici vlasti pokunjeno lutaju po svijetu i prosjače novac. Pitanje je – šta nude zauzvrat?
Da je finansijska kriza u Republici Srpskoj proizvod izolacije i sankcija pod kojima je vlast u Srpskoj, to već svi znaju. Oni koji bi i da ulože nešto u Srpsku, uglavnom traže garancije od Bosne i Hercegovine.
Jasno je da budžet Republike Srpske odavno nije razvojni, niti vlast ima pokriće za bilo kakve kredite. Jasno je i zašto je to tako.
Postavlja se pitanje šta onda Republika Srpska, odnosno njeni predstavnici koji traže pare po bijelom svijetu, nude zauzvrat.
„Priče o malom i velikom ruskom kreditu, velikoj turskoj pomoći su pale u vodu. Sada se hvataju za šta mogu. Sada je priča o saudijskim parama, ali kao i sve pare i te imaju svoju cijenu. Jer te pare su podržali i u strankama Trojke, ispred bošnjačkih glasača, jer je s njima u vlasti. Baš bih volio da znam koja je cijena tih para.“, poručuje poslanik SDS-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, Mladen Bosić.
„Više je problem što investitori neće u Republiku Srpsku. Odnosno sa ovakvim ponašanjem ih rastjeruje. Ne možete vi očekivti ko ima ozbiljan kapital, ko se bavi ozbiljnim i poštenim poslom, da dođe ovdje, da se bavi nekim osobama koje su na crnoj listi, i to zbog korucpije. Imate jednu pravnu nestabilnost, nepostojanje zakona, zloupotrebu institucija, visok nivo korupcije.”, kaže šef Kluba poslanika PDP-a u NSRS, Igor Crnadak
Sankcije su opasan teren po kome ni bankarski sektor ne želi da hoda pa su se prorijedila i zaduženja na domaćem tržištu. Niko se od domaćih banaka više ne usuđuje kupovati hartije od vrijednosti Republike Srpske. Iz dva razloga.
Em nije povoljna politčko – ekonomska situacija zbog ljudi koji je vode, em nisu sigurni hoće li budžet Srpske moći da ispoštuje sve obaveze vraćanja tih zaduženja. Slično razmišljaju i strani kreditori.
„Ne funkcioniše to mi došli i vi ćete sad to od nas kupiti. Ljudi provjere o kome se radi, ekonomsku snagu prije nego što se upuste u kreditiranje. Ne znam ni šta će založiti, nije riješeno pitanje državne imovine, ne znam šta će im biti kolateral i čime će garantovati tu oplatu.
A ima i zemalja koje se sigurno neće zamjerati jednom Zapadu radi Republike Srpske. To je u svjetskim razmjerama zaista sitnica, i neće da se zamjeraju onima koji čelnike RS stavljaju na crne liste.“, objašnjava ekonomista Svetlana Cenić.
Razvoju privrede u Srpskoj sat otkucava. Političkih tenzija ne manjka. Osim onima koji očigledno to debelo naplaćuju.
